Махкамов Амиржон Мухаммад ўғлининг
фалсафа доктори (PhD) диссертацияси ҳимояси ҳақида эълон

I. Умумий маълумотлар. Диссертация мавзуси, ихтисослик шифри (илмий даража бериладиган фан тармоғи номи): “Лактобактерияларнинг фитопатоген микромицетларга нисбатан антифунгал фаоллиги, улар синтезлаган фитогормонларнинг Vitis vinifera физиологиясига таъсири”, 03.00.04 - Микробиология ва вирусология, 03.00.07 - Ўсимликлар физиологияси ва биокимёси (биология фанлари).
Диссертация мавзуси рўйхатга олинган рақам: В2025.2.PhD/В1447.
Илмий раҳбарлар: Тураева Баҳора Исмоиловна, биология фанлари фалсафа доктори (PhD), катта илмий ходим; Ўроқов Сирожиддин Худойбердиевич, биология фанлари доктори, доцент. 
Диссертация бажарилган муассаса номи: Самарқанд давлат университети.
ИК фаолият кўрсатаётган муассаса номи, ИК рақами: Чирчиқ давлат педагогика университети ҳузуридаги PhD.01/2025.27.12.B.04.05 рақамли Илмий кенгаш асосидаги бир марталик илмий кенгаш.
Расмий оппонентлар: Шуригин Вячеслав Владимирович, биология фанлари доктори, доцент; Юлдашов Ўткир Хайитович, биология фанлари фалсафа доктори (PhD),  катта илмий ходим.
Етакчи ташкилот: Генетика ва ўсимликлар экспериментал биологияси институти.
Диссертация йўналиши: назарий ва амалий аҳамиятга молик.
II. Тадқиқотнинг мақсади: ток фитопатоген микромицетларни аниқлаш, уларга қарши антифунгал ва фитогормон синтезловчи бактерия штаммларини танлаш ҳамда уларнинг ток физиологиясига таъсирини баҳолашдан иборат.
III. Тадқиқотнинг илмий янгилиги:
илк бор Ўзбекистон ток плантацияларидаги ўсимликларнинг микробиоми ўрганилган (Самарқанд ва Фарғона вилоятлари мисолида), микромицетларнинг 109 та тоза изолятлари ажратиб олинган, Aspergillus carbonarius, Alternaria tenuissima, Fusarium equiseti, Uncinula necator, Botrytis cinerea, Plasmopara viticola микромицет штаммлари рибосомал кичик суббирлик, ИЦ1, 5,8С ва ИЦ2 маркер генлари асосида идентификация қилинган;
ток плантацияларидаги доминант тур микромицетларнинг фитопатогенлик хусусиятлари in vitro шароитида ўрганилиб, фитопатогенларнинг ток баргларида 7-37 мм радиусдаги хлороз ва некротик зоналар ҳосил қилиши аниқланган;
ЎзР ФА Микробиология институти Пробиотиклар микробиологияси ва биотехнологияси лабораторияси коллекциясидан Lactiplantibacillus plantarum 3, Lactiplantibacillus plantarum 5, Pantoea agglomerans, Bacillus megaterium 7, Bacillus megaterium 9 бактерия штаммлари фитогормон фаоллиги (1154.9–1810.5 μг/мл гиббереллин кислота) бўйича скрининг асосида танлаб олинган; 
бактериялар штаммларининг юқори миқдорда ГК ва ИСК аккумуляция қилишига углевод манбаи (меласса) билан бойитилган картошка-мелассали озуқа муҳитида, pH-6 ва 30–37°C ҳароратда инкубациянинг 72 соатида эришиш мумкинлиги исботланган; 
Lactiplantibacillus plantarum 3, Lactiplantibacillus plantarum 5, Pantoea agglomerans, Bacillus megaterium 7, Bacillus megaterium 9 штаммлари in vitro шароитида ток баргларида фитопатоген ривожланишини чеклаши ҳамда агарли муҳитда Fusarium equiseti, Alternaria tenuissima, Aspergillus flavus, Aspergillus oryzae, Curvularia sp, Penicillium sp фитопатоген микромицет штаммлари ўсиш радиусини 47-51 мм гача ингибирлаши аниқланган;
танланган бактерия штаммлари консорсиуми културал суюқлиги токда кинетин, салицил кислота, Б гуруҳ витаминлари, витамин C ҳамда флавоноидлар синтезини кучайтириши ва стрессга нисбатан индуксияланган тизимли резистентликни фаоллаштириши, токнинг нисбий сув сақлаш ва сув тақчиллик хусусиятларини яхшилаши, хлорофилл а ва б ҳамда каротиноидлар миқдорини орттириши, қаламчаларининг илдиз ҳосил қилиши, барг сатҳининг шаклланишига ижобий таʼсир этиши аниқланган.
IV. Тадқиқот натижаларининг жорий қилиниши. Лактобактерияларнинг фитопатоген микромицетларга нисбатан антифулган фаоллиги, улар синтезлаган фитогормонларнинг Vitis vinifera физиологиясига таъсири бўйича олинган натижалар асосида:
Мамлакатимиз токзорларидан ажратилган фитопатоген микромицетлар АҚШ миллий биотехнология ахборот марказида (Натионал Cентер фор Биотечнологй Информатион, АҚШ) базасида рўйхатдан ўтказилган. Жумладан, Aspergillus carbonarius UZB-1 shtammi OQ632520 raqami bilan (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/nuccore/OQ632520.1/), Botrytis cinerea УЗБ-2 фитопатоген микромицет штамми ОҚ632522 рақами билан (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/nuccore/2459743188), Erysiphe (Uncinula) necator УЗБ-3 фитопатоген микромицет штамми ОҚ632523 рақами билан (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/nuccore/2459743189), Plasmopara viticola УЗБ-4 фитопатоген микромицет штамми ОҚ632517 рақами билан (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/nuccore/2459743184),  Alternaria tenuissima УЗБ-5  фитопатоген микромицет штамми ОҚ632521.1 рақами билан (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/nuccore/2459743187),  Fusarium equiseti УЗБ-6 фитопатоген микромицет штамми ОҚ632597 рақами билан (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/nuccore/2459753980) рўйхатдан ўтказилган. Натижада, мамлакатимиз ток плантацияларини кучли зарарлайдиган фитопатоген микромицет турларини тадқиқ қилиш ва уларга қарши кураш чораларини ишлаб чиқиш, мазкур авлодга оид микромицетларнинг янги турларини нуклеотидлар кетма-кетлиги асосида аниқлашда минтақалараро фойдаланиш имконини берган;
фитопатоген микромицетларга нисбатан антагонистик таъсирга эга фитогормонсинтезловчи маҳаллий бактериялар асосида касалликларга қарши биологик курашчоралари Ургут туманидаги “Суюн Қаххор Бригад”, “Акрам Олтин Замини” “Муниса Ирода Нур”, “Аслам Турсунов Чорбоғи Нури” фермер хўжаликларида амалиётга татбиқ этилган (Ўзбекистон Республикаси Қишлоқ хўжалиги вазирлиги Қишлоқ хўжалигида билим ва инновациялар миллий марказининг 2025-йил 9-июлдаги 05/06-02-678 сон маʼлумотномаси). Натижада истиқболли бактериялардан амалиётда фойдаланиш ўсимликларнинг ўсиш-ривожланишини бошқариш, узумзорларда учрайдиган хавфли касалликларга қарши курашиш имконини берган;
фитогормон синтезловчи истиқболли бактерия штаммлари ва уларнинг културал суюқликларини сақловчи биопрепарат Самарқанд вилояти Ургут туманидаги “Суюн Қаххор Бригад” фермер хўжалигининг 10,0 гектар, “Акрам Олтин Замини” фермер хўжалигининг 12,0 гектар, “Муниса Ирода Нур” фермер хўжалигининг 5,0 гектар, “Аслам Турсунов Чорбоғи Нури” фермер хўжалигининг 6,0 гектар, жами 33,0 гектар токзорларда амалиётга жорий қилинган (Ўзбекистон Республикаси Қишлоқ хўжалиги вазирлиги Қишлоқ хўжалигида билим ва инновациялар миллий марказининг 2025-йил 9-июлдаги 05/06-02-678 сон маʼлумотномаси).  Натижада агротехнологик тадбирлар асосида фермер хўжаликларга қарашли токзорларда гектаридан ўртача 163-165 сентнер ўрнига 185,5-193,3 сентнер ҳосил етиштиришга, 5134485,0-6658053,0 сўмгача қўшимча фойда олишга ҳамда 115,1-119,8% иқтисодий самарадорликка эришиш имконини берган.

Yangiliklarga obuna bo‘lish